press

2019 . ART LINKS 5/1

2014. Novi Sad, Serbia 

Slovenian-Serbian artists exchange, part 1

Producers: Cultural Center of Novi Sad, DLUL (Association of visual Artists of Ljubljana), SULUV (Association of visual Artists of Vojvodina), Foundation “Novi Sad 2021 – European Capital of Culture”

 

PROGRAM

1 – 31. May 2019

SULUV & Fondation “Novi Sad 2021”, project “Art Body Art”: Artist in Residence, Aleksandra Gruden

  1. May 2019

20.00,  Gallery “Mali likovni salon”, Cultural Center of Novi Sad: Milena Gregorčič, solo exhibition; 20 – 31. May 2019

  1. May 2019

19.00,  Club “Tribina mladih”, Cultural Center of Novi Sad: Slovenian artists, group exhibition: Zora Stančič, Petra Varl, Arven Šakti Kralj Szomi, Boris Gaberščik, Mojca Zlokarnik, Nataša Segulin, Ivo Mršnik, Nina Koželj, Črtomir Frelih and Boris Beja; 21 – 31. May 2019

  1. May 2019

18.00, KC Svilara: Aleksandra Gruden, video presentation of previous works

  1. May 2019

20.00, Gallery SULUV, Association of Artists of Vojvodina: Aleksandra Gruden, solo presentation; 27 – 31. May 2019

PROGRAM 5. ART LINKSA:

1 – 31. maj 2019.

SULUV & Fondacija “Novi Sad 2021”, projekat “Art Bodi Art”: Rezidencijalni boravak umetnice Aleksandre Saške Gruden

  1. maj 2019.

20.00, “Mali likovni salon”, Kulturni centar Novog Sada: Milena Gregorčič, Linije i transparence, samostalna izložba; 20 – 31. maj 2019.

  1. maj 2019.

19.00, Klub “Tribina mladih”, Kulturni centar Novog Sada: PRE-PIH, grupna izložba slovenačkih umetnika: Boris Beja,  Petra Varl, Boris Gaberščik, Mojca Zlokarnik, Nina Koželj, Ivo Mršnik, Nataša Segulin, Zora Stančič, Črtomir Frelih i Arven Šakti Kralj Szomi; 21 – 31. maj 2019.

  1. maj 2019.

18.00, Kulturna stanica Svilara: Aleksandra Saška Gruden, prezentacija video radova

  1. maj 2019.

20.00, Galerija SULUV, Udruženje likovnih umetnika Vojvodine: Aleksandra Saška Gruden, samostalna prezentacija; 27 – 31. maj 2019

 

PRE-PIH

Izabrana izložba članova DLUL-a

Hodnici KCNS i Klub »Tribina mladih«, Novi Sad

21 – 31. 5. 2019.

Reč je vizuelno intimnom iskustvu i premda je savremena umetnost podvrgnuta društvenim promenama, širokoj dostupnosti i tehnologiji koja se ubrzano razvija, ona osigurava poetsku membranu kroz koju se sa jedne strane vezuje za realnost, a sa druge strane ostaje hipnotična i emotivna. Tradicionalno umetničko okruženje zaista je prevazišlo granice i danas obuhvata umetnike iz drugih „ne-likovnih područja“, međutim, izložba deset odabranih autorki i autora, članova Udruženja likovnih umetnika Ljubljane, predstavlja pre svega dela koja svoj izvor nalaze u klasičnim medijima i tehnikama izražavanja. Kroz odabranu selekciju nastoje se izdvojiti neke pojave i tendencije razvoja umetnosti unutar udruženja, koje uključuje skoro 400 članica i članova. Tako su u hodnicima KCNS predstavljena dela autora, koja kroz prostornu instalaciju, objekat i vajarsku postavku prikazuju deo ostvorenja koja se oslanjaju na prostor ili uzimaju prostor kao gradivni materijal ili temelj rada koji naseljavaju sadržaji. Ona nude čulno putovanje u svet materijala, oblika, misli i senzualnosti. U Klubu »Tribina mladih«, radove predstavljaju autori koji koriste 2D prostor i putem medija grafike i fotografije govore o doživljaju prostora unutar njih i reflektuju društvena zbivanja kroz unutrašnju prizmu stvarajući estetsku spoznaju lepote.

Širina selekcije ogleda se i u nizu prepoznatljivih slovenačkih stvaralaca, koji potiču iz različitih sredina, generacija i vizualnih izraza i motiva. Umetnice i umetnici u svojim delima kritički, često ironijski i razigrano, reaguju na mnoge protivrečnosti i kulturne izazove kojima su okruženi. Nina Koželj i Boris Beja kroz objekat pokazuju onaj deo koji odražava društveni segment marginalizovane ideje. Koželjeva ulazi u prostor sa nekom vrstom spomen-oltara koji čine veštački sneško, plastično cveće i uokvirena fotografija skulpture koja je nije prisutna na izložbi, na taj način aludirajući na večnu prisutnost, a istovremeno i neistinitost bola. Beja se, međutim, oslanja na obrazac kroz koji se tematizuju odnosi između intimnog i društvenog, između slobode i ropstva, prirode i društva, dok je »Object« takođe mesto za borbu s boli i sredstvo za pronalaženje istine o sebi. Isto tako, putem realne, ali varljive slike, Črtomir Frelih sa svojim FoxBox-om, neposredno obraća posetiocu, gledaocu kome nudi kutiju u zamenu za selfie. Sa druge strane, Ivo Mršnik sa svojim zapisom/psihogramom, kako ga sam naziva, na računarskom papiru stvara dijalog između izrazito lične i ekspresivne linije, koja odražava njegovo mentalno raspoloženje, i industrijski perforiranog nosača.

U klubu »Tribina mladih« nalazimo različite pristupe: Zora Stančič, sa štampanim kompjuterski obrađenim fotografijama prateći put svoje mrtve majke, suočava se s bolom odlaska i tragovima koje za sobom ostavljaju odnosi. Nasuprot Petre Varl, gde iz praznine izlazi neodštampan papir koji se savija tako da reagujući na svetlo u prostoriji stvara strukturirane oblike. Fotografije Nataše Segulin predstavljaju igru svetlosti i senke, bezvremenu lepotu odražava kapak na plafonu u intimi hotelske sobe u Marsali na Siciliji. Ovo je igra aluzija, suptilnosti i senzibilnosti. Sličnim sadržajima bavi se i Mojca Zlokarnik, osim što je njen medij izražavanja grafika – linorez u boji. Ona uvek štampa sama, te su taktilnost reljefne štampe i senzualno prisustvo boje njeni temeljni izrazi. Taktilnost i analognost predstavljaju sastavni deo i radova Borisa Gaberščika, koji je u svojoj fotografiji posvećen prefinjenoj mrtvoj prirodi, gde sa beskrajnim strpljenjem izvanrednog posmatrača beleži fine refleksije i baršunastu tamu. I poslednje, ali ne i najmanje važno, fotografije Arvene Šakti Kralj Szomi kroz zaokruženu seriju crno-belih fotografija pružaju svojevrsne slikovne kompozicije koje donose priču o istraživanju devojke na prelazu u odraslo doba.

Uprkos brojnim pokušajima definisanja, umetnost u svojoj procesnoj prirodi izbegava označavanje i iskušava nas: da li je analizirati ili se prepustiti doživljaju i slediti stvorenu lepotu, koja predstavlja novu stvarnost. Ova izložba nastoji da podstakne ovo drugo kroz iskrenu ispovest: poverenje u umetnost danas.

Aleksandra Saška Gruden, vizuelna umetnica

 

 

Linije i transparence

Samostalna izložba Milene Gregorčič

Mali likovni salon KCNS, Novi Sad

20 – 31. 5. 2019.

Akademska slikarka Milena Gregorčič je autorka koja je u umetnosti posvećena apstrakciji, preko koje se slobodno likovno izražava u okviru zadatog stvaralačkog puta, sa posebnim interesovanjem koje leži  u traganju za umetničkim rešenjima začudnih prostora i dimenzija.

Vezu između izgleda, prisutnosti i suštine slike čini samo transparentna glatka folija, neobična slikarska podloga na kojoj se nižu i prepliću izuzetno dugačke linije, likovne površine koje su često duže od deset metara, predstavljaju polje iz kojeg izranjaju nemimetički događaji. Autorka čiji se umetnički svet sastoji od bogatstva punih i prozirnih linija, pred nas stavlja svojevrstan konceptualnog pejzaža kosmičkih dimenzija, koji zalaze u prostor i tvore trodimenzionalno telo slika na valovitoj likovnoj površini. Na stvaralačkom putu, autorka nas vodi sa sobom u naš sopstveni kosmički bezmerni svet univerzuma po kojem širi, poput pauka tka finu mrežu, i prepliće horizonte za meditaciju. Njen rad neprekidno prati rešavanje zadatih umetničkih problema i u polje likovne umetnosti uvodi načelo sveprisutnosti i kosmičkog poretka koje proizilazi iz beskonačnosti i koje nosimo u sebi. Stremi večitom traganju i promišljanju dualnosti, kako u životu tako i u umetničkom delu, koje se kači i postavlja u prostoru tako da ima dva lica, što se može shvatiti kao dve strane medalje. Ona nema uzor, već samostalno korača samotnim slikarskim putem na kojem sama postavlja nove izazove i nove ciljeve, kojima se, zbog perfekcionizma u radu, nikada ne vidi kraj, a koji se uvek javljaju kao novi. Suštinu i osnovu njenih likovnih površina predstavlja kondezacija umetničkog dela i borba između svetlosti, blago zamagljene providnosti i gotovo beskonačne linije, čime se stvara iluzija homogenosti.

Plemeniti meditativni pejzaž je kompleksan i sveden na najnužnije, i sve deluje nekako kao da bi autorka da izađe iz kaveza otete slobode. U njenom radu nema spekulativnih stavova niti trendovskog usmerenja, nego se pred nama na likovnoj površini otvaraju nova razmišljanja, uz prisustvo autorkinog večnog traganja za odgovorom na pitanje: „Kako osmisliti ovaj svet?”

Olga Butinar Čeh, prof. Istorije umetnosti

 

 

„Art Body Art“

Rezidencijalni boravak Aleksandre Saške Gruden u organizaciji SULUV i Fondacija 2021

Prezentacija video radova: Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, 24. 5. 2019.

Samostalna izložba i performans: Galerija SULUV, Novi Sad, 27 – 31. 5. 2019.

U Novom Sadu, kroz kontakt sa lokalnim okruženjem, pažnja autorke biće usmerena pre svega na položaj moderne žene u društvenoj zajednici. Kroz interesovanje za istorijsko-društvenu pozadinu, istraživaće poluge i mehanizme vrednosti kao i identitet moderne žene. Koristiće različite pristupe, od upoznavanja sa dostupnom istorijskom građom, preko dokumentovanja, do beleženja audio i video materijala, a finalni rezultat će, pored izložbe/knjige umetnika biti i performans.

(Prema nalazima studije „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji”, koju je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a radi pomoći u razumevanju društvenog položaja žena, posebno u životnom dobu kada se odlučuju na majčinstvo, najmlađa je generacija srpskih žena po konzervativnim, nacionalističkim i patrijarhalnim stavovima slična starijoj generaciji, podržavajući povratak žena u kuhinju, zagovarajući etničke zajednice i suprotstavljanje feminizmu, a u najekstremnijem obliku odobravajući sterilizaciju siromašnih, zabranu pobačaja i obrezivanje žena bez dece. Većina emancipovanih žena pripada srednjoj generaciji. Objavljeno u DELU, 6.4.2018.)

Advertisements